Celokupna ljudska egzistencija, prema jednoj teoriji, može se smatrati potrebom za uspostavljanjem raznoteže: ako smo gladni, jedemo, žedni, pijemo, itd. Međutim, ono što nas pokreće, motiviše, jeste upravo neravnoteža. Kad se se jednom dostigne ravnoteža (trenutno), čovek obično postaje neaktivan. Zbog toga su svi religiozni opisi raja dosadni.