Ovi aforizmi su posvećeni svima onima koji će se bar jednom nasmejati čitajući ih. Onima koji se neće ni jednom nasmejati, predlažem da ih pročitaju ponovo. Ako se ni tada ne nasmeju, onda im nema pomoći.
Dok sam bio student, veoma sam prilježno vodio zabeleške, naročito na časovima filozofije, psihologije, sociologije. Nezgoda je što kasnije nisam mogao da pročitam šta sam zapisao: imam užasno loš rukopis. Dugo mi je trebalo da se odviknem od vođenja zabeleški.
Dok sam bio mlad, bavio sam se poezijom (kao i sve senzitivne duše ovog sveta). Kao pesnik, nisam bio baš Bog zna šta. Ali, to nije razlog zašto sam prestao da pišem poeziju: razlog je to što sam shvatio da nema razloga namerno ukalupljavati sopstvene misli u neki institucionalizovanu formu.
