Da bi sačuvao svoj mir (i srce), čovek mora da izbegava uzbuđenja (ili tako bar kažu lekari). Kad bi trebalo da biram između mira i uzbuđenja, ne bih se ni trenutka dvoumio.
Da sam rođen u Americi, verovatno bih bio na nekom koledžu, bio kvoterbek fudbalskom tima, oženio se svojom srednjoškolskom ljubavi, kupio kuću, dvoja kola, imao 2.5 dece, itd. Hmmm, ne bi to bio ni tako loš život.
Budeći se posle teškog pijanstva, imam utisak da mi je telo razbacano preko ogromne površine, da se moju organi postepeno približavaju i ponovo stvaraju mene. Uvek sam bio razočaran krajnjim rezultatom tog procesa.
Bez obzira što toliko pljujem po Americi, ipak mislim da će se glavne stvari u razvoju ljudskog socijeteta desiti ovde, a ne u Evropi. Šta mislite, zašto sam ovde, na kraju krajeva? Naknadna mudrost me je uvek impresionirala.
