Grabežljivost i brutalnost anglosaksonskog sveta najbolje se može objasniti nedostatkom materiske ljubavi u njihovim razvojnim godinama (po Frojdu, naravno).
Hrvatska je jedina zemlja koja je u 2. svetskom ratu bila otvoreno na strani fašista, a iz njega izašla u sastavu jedne od zemalja pobednica. Pretpostavljam da neke greške Bog oprašta, ako ste katolik.
Pokojni S.Milošević jednom prlikom izjavi: “Ješćemo korenje, ali se nećemo saginjati!!”. Nije objasnio kako da rečeno korenje dohvatimo, ako se ne sagnemo?
Dolaskom Buša za predsednika Amerike, desio se presedan: sad konačno većina Amera može da kaže da su pametniji od svoga predsednika. Nije to mala stvar.
Da u Americi propadne samo jedna bozićna veleprodaja, izazvalo bi ekonosku krizu sa dalekosežnim posledicama. Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo da im se dešava ono što se desavalo stanovnicima Jugoslavije dok su ih bombardovali.
Amerikancima, kao naciji, nedostaje transparentnosti: toliko su tvrdokorni u svojim idejama, da je to strašno. Bez humora i ironičnog otklona prema sebi samima, nema prave individualnosti.
