Dok sam bio mlad, bavio sam se poezijom (kao i sve senzitivne duše ovog sveta). Kao pesnik, nisam bio baš Bog zna šta. Ali, to nije razlog zašto sam prestao da pišem poeziju: razlog je to što sam shvatio da nema razloga namerno ukalupljavati sopstvene misli u neki institucionalizovanu formu.
Oznaka: Young
Stripovi
Dok sam bio klinac, moji najveći literarni uticaji bili su stripovi (mislim da sam čak naučio da čitam pomoću stripova, ili je to samo legenda), i to oni nižerazredni, poput Zagora, Komandanta Marka, Blek Stene (stariji čitaoci će znati o čemu ovde govorim), itd. Postoji jedna epizoda Zagora Teneja, koji je inače, sa svojim vernim prijateljem Čikom (oduvek mi je bilo sumnjivo to što dva muškarca žive zajedno), živi u Darkwoodskoj sumi, kada se njih dvojica bore (i pobeđuju, naravno), neke utvare na nekom severu. Kad sam saznao da idem u Ameriku, u Seattle, setio sam se ove epizode. Mislim da mi je danas jasno i zašto sam je se setio. Mislim da ću promeniti svoje mišljenje o predosećanjima, prema kojima sam ranije bio skeptičan.
Rođendani
Važno pitanje
Zastarele vesti
Kad sam bio klinac, uživao sam da čitam stare novine: u našoj kući uvek je bilo starih novina, tako da sam ih uzimao na svežnjeve, sakrivao se negde u ćošak, i čitao. Sećam se da je moja najveća fascinacija iz tih dana bila: kako može nešto da bude Novo (oglasi za nove proizvode u novinama), kad su novine u kojima se ti oglasi nalaze od pre tri meseca?
Polovina života
Napunivši 30 godina, obhrvao me je snažan osećaj da sam na polovini svog života (ili je to bila trećina? Ne mogu tačno da se setim): promenio sam društvenu sredinu (došao u Ameriku), bolje rečeno civilizaciju, mladost je ostala negde zamnom, a stvarno dosadni deo mog života je počeo: ne znam da li je to zbog toga što sam došao u Ameriku, ili bi se to i inače desilo?