Budeći se posle teškog pijanstva, imam utisak da mi je telo razbacano preko ogromne površine, da se moju organi postepeno približavaju i ponovo stvaraju mene. Uvek sam bio razočaran krajnjim rezultatom tog procesa.
Biti očajan danima, nedeljama, mesecima, godinama, decenijama; biti očajan do granica izdržljivosti, a pritom ne podići ruku na sebe – najveća je ljudska hrabrost.
Bez obzira što toliko pljujem po Americi, ipak mislim da će se glavne stvari u razvoju ljudskog socijeteta desiti ovde, a ne u Evropi. Šta mislite, zašto sam ovde, na kraju krajeva? Naknadna mudrost me je uvek impresionirala.
