Danas me je nazvala moja bivša draga i rekla otprilike da joj moje postojanje smeta da živi svoj život, mada nismo kontaktirali mesecima. Da li je to značilo da je trebalo da se ubijem?
Da se ponovo rodim, verovatno bih napravio iste greške koje sam pravio i u ovom životu. Da li ovo govori o predeterminisanosti života, ili o mojoj nesposobnosti da učim na osnovu sopstvenog iskustva?
Da bi sačuvao svoj mir (i srce), čovek mora da izbegava uzbuđenja (ili tako bar kažu lekari). Kad bi trebalo da biram između mira i uzbuđenja, ne bih se ni trenutka dvoumio.
Da sam rođen u Americi, verovatno bih bio na nekom koledžu, bio kvoterbek fudbalskom tima, oženio se svojom srednjoškolskom ljubavi, kupio kuću, dvoja kola, imao 2.5 dece, itd. Hmmm, ne bi to bio ni tako loš život.
Čehov ima pripovetku koja se zove „Čovek u futroli“. Ako je niste dosad pročitali, obavezno je pročitajte. Tako će vam biti jasnije mnogo od onoga o čemu ja ovde pišem.
