Iz nekog nemuštog filma: „Ljudima treba neko koga će voleti. Ako im ne možete to dati, dajte im da u nešto veruju. Ukoliko nema ni toga, dajte im nešto da – rade“. U ovome je suština civilizacije.
U društvima (a sva moderna su takva) u kojima zabavljači (glumci, „estradni“ umetnici, sportisti, itd) spadaju među najbogatije, nešto ozbiljno nije u redu.
Kompeticija je dobro za ekonomiju, kažu. No, koliko je samo truda, energije, para, vremena i ostalih resursa utrošeno na propale ideje/projekte/proizvode? Zar sve to nije moglo bolje da se upotrebi?
