Danas me je nazvala moja bivša draga i rekla otprilike da joj moje postojanje smeta da živi svoj život, mada nismo kontaktirali mesecima. Da li je to značilo da je trebalo da se ubijem?
Da u Americi propadne samo jedna bozićna veleprodaja, izazvalo bi ekonosku krizu sa dalekosežnim posledicama. Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo da im se dešava ono što se desavalo stanovnicima Jugoslavije dok su ih bombardovali.
Da se svi imigranti, koji su tamo dospeli za svoga života, ne druga ili treća generacija, povuku ovog trenutka, Amerika bi ekonomski propala. Ono što ih još uvek drzi tamo je nepostojanje alternative.
Da se ponovo rodim, verovatno bih napravio iste greške koje sam pravio i u ovom životu. Da li ovo govori o predeterminisanosti života, ili o mojoj nesposobnosti da učim na osnovu sopstvenog iskustva?
