In Memoriam: Momo Kapor „Pohvala novinarima“

(Poslednja kolumna Mome Kapora, objavljena 18. februara 2010. u nedeljniku „NIN“ : ‘Pohvala novinarima’)

Vidim da se u svetu sve više novina gasi; listovi se zatvaraju, novinari ostaju bez posla, nekadašnji čitaoci novina sada ih čitaju preko kompjutera. Ali to nije ni izbliza isto. A i drukčije se postaje novinar. Nastavi sa čitanjem In Memoriam: Momo Kapor „Pohvala novinarima“

Lična religija

Formalna religioznost mi nikad nije bila jača strana: to pripisujem mom komunističko-ateističkom vaspitanju, kao i činjenici da ne postoje validni, naučni dokazi za bilo šta od onoga o čemu religija priča. Međutim, uvek sam verovao da je ljudski um ograničen, tj. da se progres odvija u ograničenom polju: postoje stvari koje nisu dane ljudskom umu da spozna, te o njima ne vredi pisati, niti razmišljati. Verujem da ovo jeste religioznost, u nekom dubljem, intimnom smislu.

Nema se vremena

Došavši u Ameriku, radio sam u jednoj firmi godinu dana, a da pritom nisam stekao prijatelja. Smatrao sam to jako čudnim, pošto mi nikad nije trebalo toliko vremena za to: čak sam se pitao da možda nešto nije u redu sa mnom? Međutim, kasnije sam shvatio zašto je to tako: Amerikanci toliko rade, da nemaju vremena ni za svoju najužu familiju, a kamoli za prijatelje.

Beketi

Beketi, tj. Umetanje teksta u već napisano, Prustova je izmišljotina: toliko je dodijavao štamparima, da su ga mrzeli. Međutim, pojavom kompjutera, to je postalo veoma lako, mada postoji mogućnost da nikad ne zavrpite ono što ste hteli da kažete. Da je Prust imao kompjuter, još bi i danas pisao “U potrazi za izgubljenim vremenom”. 24765 tom.