Internet droga se širi Amerikom

Nova, „digitalna droga“ zvana I-dose, sve je popularnija među mladim Amerikancima i pitanje je trenutka kada će osvojiti ostatak sveta.

„I-dose“ su sofisticirani zvukovi koji utiču na mozak i to tako da u svako uvo posebno šalju zvukove različitih frekvencija.

Treba samo kupiti zvuk, staviti slušalice, zatvoriti oči i prepustiti se, a tonovi će korisnika dovesti u stanje „opuštenosti“.

Istraživanja su pokazala da ti ritmovi ne uzrokuju hemijske reakcije u mozgu, ali policija i učitelji su zabrinuti da bi mogli da navedu na korišćenje pravih droga, pa su čak neke škole signalizirale roditeljima da kontrolišu šta njihova deca slušaju.

Ritam zvukova kod mladih izaziva isti osećaj kao i marihuana, kokain ili drugi opijati, kažu oni koji su preslušali traku.

Zvukovi se mogu kupiti na internetu, a prodavci tvrde kako nisu štetni, ne izazivaju zavisnost, a kod korisnika ne samo da izazivaju dobar osećaj, već mu podižu i samopouzdanje.

S time se ne slaže neurolog Daniel Levitin, koji se bavi istraživanjem uticaja muzike na mozak. On tvrdi da ti zvukovi imaju isti učinak kao i tradicionalne droge.

Reporter jedne američke televizije koji je probao ovu drogu „u naučne svrhe“ tvrdi kako mu je posle korišćenja „I-dose“ bilo muka, a osećao se iritirano i pijano.

Cene ove „droge“ kreće se od 2.75 dolara do čak 199 dolara po traci.

preko Internet droga se širi Amerikom | Mondo.

Vanzemaljci

Svakako ste videli film Dan Nezavisnosti? Evo citata iz filma, iz usta SAD Predsednika: „Oni (vanzemaljci) su kao skakavci. Idu od planete do planete, čitava civilizacija. Nakon što konzumiraju sve prirodne resurse, idu dalje…“. Ako zamenite vanzemaljce Amerikancima, galaksiju – planetom Zemljom, dobićete trenutnu geo-političku situaciju u svetu.

Socijalna klima

Homoseksualnost je uočena kod životinja jedino kad su duže vremena izložene nekoj neprirodnoj situaciji (nedostatak ženki, duga izolacija, itd.). Činjenica da Amerika ima najveći postotak homića (među razvijenim zemljama), dovoljno govori o njenoj socijalnoj klimi.

Nema se vremena

Došavši u Ameriku, radio sam u jednoj firmi godinu dana, a da pritom nisam stekao prijatelja. Smatrao sam to jako čudnim, pošto mi nikad nije trebalo toliko vremena za to: čak sam se pitao da možda nešto nije u redu sa mnom? Međutim, kasnije sam shvatio zašto je to tako: Amerikanci toliko rade, da nemaju vremena ni za svoju najužu familiju, a kamoli za prijatelje.